Istorijat, klasifikacija i struktura makromolekula kod polimera 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Fakultet zaštite na radu, Niš

I-UVOD
Visokomolekulana jedinjenja- polimeri predstavljaju bitnu komponentu plastičnih masa koje danas poznajemo i koje zauzimaju sve važnije mesto u tehnici. Iz tih azloga je izuzetno važno poznavati osobine polimera i kako su kroz istoriju tekla istraživanja o polimenim materijalima i za šta su se ti mateijali ispva koristili.
Istorijski razvoj na ovom području je znatno duži nego što proizilazi iz činjenice da je do stvarnog proširenja upotrebe tih materijala došlo tek u XX veku. To proširenje se podudara sa činjenicom da su prvi sintetički polimeri proizvedeni početkom 20. veka. Njihova makromolekularna struktura spoznata je tek u 20. i 30. godinama XX veka. To je omogućilo produbljeno poznavanje svojstava polimera i njihovu zavisnost o strukturi.
Sem polimera koji se dobijaju sintetičkim putem oni postoje i u prirodi- kao proizvod bilajka i životinja koji su korišćeni vekovima i vekovima unazad. Ovde se pe svega misli na pamuk, drvo, gumu, vunu kožu i svilu. Drugi prirodni polimei, poput proteina, enzima, celuloze i skroba su veoma važni u biološkim i fiziološkim procesima biljaka i životinja.
II-ISTOIRJAT
Nastanak polimenih mtaerijala seže čak u 1843. god. kada je hirug dr Montgomeri izvestio da Malajci koriste gutapeku. Gutapeka je koagulisani lateks nekih malajskih drveta, za pravljenje drški za noževe i drugih upotrebnih predmeta.
Alfred Kričlou razvija novi proizvod, smešu slamene pulpe, i gutaperke, presovanu sa šelakom, od koje su u ograničenom obimu pravljena dugmad, kockasti rekviziti i predmeti za ličnu upotrebu. Njegova firma, Pro-phy-lac-tic Brush Company i dalje se nalazi u Masačusetsu, gde su naprevljene prese i kalupi za presovanje gutanperke.
Začetke nastanka hemijskih vlakana nalazimo još u staoj Kini gde se svila dobijala na vešački način, ceđenjem sekreta iz svilenih buba, koji se sastojao od smeše dva proteina- fibroina i sericina.
U XVII i XVIII veku, u Evropi, posebna pažnju pivlače paukova mreža i mreža svilenih buba. Huk, Bufon i Reomi su prepostavili da pronalazak lepka koji spaja te mreže. Može omogućii stvaranje veštačkog vlakna sličnoj paukovoj niti. Takva lepljiva ečnost pronađena je u XIX veku i to je bila nitroceluloza.
Razvoj našinske tahnologije polimernih vlakana u pravom smislu započet je tek pre 100 godina. A što se tiče termina polimer prvi ga uvodi Bercelijus.
Dalje je poznat eksperiment Džona Veslija Hajata inženjera iz Njujorka, koji se odazvao na oglas firme Phelan & Collander, da ako nađe zamenu za slonovaču dobije 10000 $. Džon Vesli Hajat je podneo patentni zahtev u kome se opisuje delovanje kamfora na piroksilin, napravlen od pamuka i azotne kiseline. Ovaj materijal nije mogao biti presovam, ali je mogao da se seče i oblikuje kao i slonovača. Ovaj materijal je dobio ime celuloid.
Prošla je 41.god. i industrija polimernih materijala je načinila značajan novi korak napred. Dr Leo Hendrih Bekeland je 1909. god. uspeo da dobije kontrolabilnu reakciju između fenola i formalalehida. Bekeland se posvetio rešavanju poblema fenolskih smola i četiri godine kasnije otkrio je značaj arotropina kao katalizatora i neophonost pritiska za zausavljanje penušanja. Dobijeni materijal, nazvan bekelit, bio je pva sintetička smola i predstavljao je začetak industrije sintetičkih plastičnih materijala.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]